Za decu predškolskog uzrasta, igra nije samo zabava. Kroz igru se dete uključuje u socijalnu sredinu, upoznaje svet oko sebe, izražava afinitete i potencijale. Igra za dete predstavlja ozbiljnu i odgovornu aktivnost. Kroz igru deca najviše uče o svetu koji ih okružuje, pa je upravo period pre polaska u školu, dobro vreme da deca za igru počnu sa korišćenjem interaktivnih sredstava kao podsticaj za edukaciju i širenje verbalnih sposobnosti. Deca maštaju o profesijama kojima bi želela da se bave kad odrastu, a u igri, baš kao u snovima, mogu da budu sve što žele: lekari, učitelji, prodavci, kuvari… Zato je za razvoj potencijala dece, pored izbora igre, veoma važan i izbor rekvizita.
Drvena prodavnica za igru, kao što je prenosiva drvena prodavnica brenda Legler, daje deci najrazličitija saznanja. Kroz igru dete razvija odnos prema kupovini, odnos prema novcu, odnos prema organizaciji prostora, adekvatnoj komunikaciji... Uz svoju prodavnicu, dete kao mali “preduzetnik” može da se nađe u ulozi odraslih, kao kupac ili kao prodavac, kao aranžer ili proizvođač.
Interakcija kroz igru, podstiče socijalne veštine kod deteta. Zašto je to važno? Pa neretko je većina roditelja bila u situaciji da im odlazak u kupovinu sa detetom preraste u stresnu situaciju. Nedovoljno svesni o svetu koji ih okružuje, deca su sklona da na razne načine, kroz suze, vrištanje ili neuobičajeno ponašanje na javnom mestu, zahtevaju od odraslih da im kupe nešto što nije predviđeno i što se ne uklapa u planirani porodični budžet. To je učestala pojava s obzirom da deca predškolskog uzrasta nisu svesna vrednosti novca, a često misle i da se platnim karticama može kupiti sve, jer se za razmenu robe u trgovinama ne ostavlja ništa, odnosno, ne ostavljaju se novčanice. Dečiji psiholozi smatraju da dete oko pete godine života može da shvati platežne potencijale odraslih. Roditelji sa decom treba da razgovaraju o porodičnom budžetu, naravno, primereno uzrastu, a na način koji neće predstavljati opterećenje nego konstruktivno objašnjenje značaja raspoređivanja novca shodno prioritetima. Baš kao što uče ostale veštine, deca podjednako kroz vaspitanje upoznaju i upotrebu novca. Od najranijeg uzrasta, dete treba da razvija svest da je kupovina planska aktivnost i da ne može da stavi u korpu sve što vidi. A razgovor i igra su pravi put da se detetu usadi poimanje kupovine kao zajedničke aktivnosti koja je osmišljena i dogovorena tako da se završi efikasno, bez svađe i suza.
Kroz ilustraciju stvarne kupovine, sa kasom i neophodnim rekvizitima, dete kroz igru prodavnice ima mogućnost da, pored razvoja različitih veština, postepeno uči i kako se upravlja porodičnim budžetom. To će mu svakako olakšati u budućnosti upravljanje svojim džeparcem. Prodavnica za igru, uz roditeljsku podršku, može da podstakne dete da izrazi kreativnost, matematičke i logičke sposobnosti slaganjem, kupovinom ili prodajom različitih artikala, da budi dečije snove jer upravo snovi, kako reče Viktor Hugo, stvaraju budućnost. :-)
