Vršnjačko nasilje tema je o kojoj se u poslednje vreme mnogo govori zbog, na žalost, njene učestalosti među decom. Imajući u vidu sve veći broj maloletnih nasilnika, pitanje nedostatka i potiskivanja empatije kod dece postaje sve aktuelnije. Stoga je pred roditeljima veoma odgovoran zadatak: usađivanje, negovanje i razvijanje empatije kod dece kao kamena temeljca u vaspitanju i izgradnji dobrog karaktera.
Empatija je sposobnost posmatranja različitih situacija iz perspektive različitih osoba, odnosno, nije bezrezervna sentimentalnost, niti sažaljenje ili ljubaznost. Ova veština ima značajnu ulogu za lične akcije jer, uz određenu objektivnost i distancu, podrazumeva poštovanje različitosti, uvažavanje drugih ličnosti i njihovih karakteristika. Na taj način, empatija omogućava adekvatno reagovanje u određenim okolnostima.
Neke od posledica nedostatka empatije su nemogućnost brige o drugima, pružanje utehe, osećanja sigurnosti. S druge strane, ljudi sa razvijenom empatijom imaju bolji kvalitet života jer bolje razumeju druge, izgrađuju bolje međuljudske odnose i bolje se snalaze u različitim situacijama. Imajući u vidu da empatija nije samo emotivna, već i racionalna sposobnost koja se, kao svaka druga veština, uči, vremenom razvija ili urušava, neophodno je da se konstantno neguje. Kao i ostala stečena znanja, i empatija se zapostavljanjem i zanemarivanjem može potisnuti ili izgubiti. Da bi roditelji u decu utkali i u deci podsticali sposobnost empatije, izbor igre i igračaka, ima neprocenjivo vrednu ulogu kao jedan od mehanizama za razvoj ove važne osobine ličnosti. Kroz igru sa lutkicama, plišanim životinjama, junacima iz bajki i crtanih filmova, deca se uživljavaju u različite uloge onih koji brinu o drugima, razvijajući empatiju ali i odgovornost.
Uz setove za igru uloga i kostime doktora i vatrogasca deca mogu da preuzmu uloge „tihih heroja“ - svakodnevnih junaka iz stvarnog života koji pomažu drugima. Ujedno, takva igra podstiče kreativnost, širenje rečnika i logičko razmišljanje kroz različite situacije na različitim mestima.
Gandi je rekao: „Budi promena koju želiš u svetu“. Osvrtom na početak priče o vršnjačkom nasilju, jasno je da, iako ne možemo da promenimo druge, možemo da menjamo sebe i gradimo svoj mikrosvet. Zato, za početak, krenimo od razvijanja empatije kod svoje dece. Empatija se ne nasleđuje već se uči, pre svega od članova porodice koji reflektuju osećanja deci. Budimo promena, izgradimo budućnost razvijanjem empatije u našoj deci kroz igru, kroz pravi izbor igračaka i naravno – kroz ljubav. J
