Neka deca, već nakon prve godine, odaberu jednu od svih plišanih igračaka koje imaju i proglašavaju je svojim partnerom u dobru i u zlu. Druga to isto čine sa bebama ćelavicama. Na to kao roditelj, ne možete uticati, a i ne morate, jer te odabrane lutke tokom celog detinjstva naučiće decu važnim veštinama.
Plišanac ili beba lutkica - sve one predstavljaju živa bića, nekoga sa kim malo dete može podeliti sve svoje ideje i brige. Mala deca još uvek ne mogu reći što im smeta i ne umeju da izraze emocije, a kroz igru sa omiljenim plišancem ili bebom lutkom - sve je moguće. Kroz igru sa ovim igračkama dvogodišnjaci i trogodišnjaci imaju svoju verziju igre pretvaranja, razvijaju govor i imitiraju situacije kroz koje sami prolaze. To što mališani imaju plišanog ili krpenog prijatelja ili prijateljicu kroz detinjstvo dobra je stvar iz više razloga.
Lutke i plišanci: dete je samostalnije
Deca strah od odvajanja počinju osećati nakon osmog meseca, a on potraje do druge godine. Dete ga najjače pokazuje sa oko 18. meseci života, kada već jasnije iskazuje svoje osećaje. Uz lutke i plišance dete zato puno lakše odradi odvajanje. Ako ima omiljenu lutkicu, lakše će preživeti i odlazak u jaslice.
Za roditelje: uključite plišanca ili lutku u svakodnevne aktivnosti. Kada perete zube, perite zube i plišancu, kada gledate crtaće, neka ih i plišanac gleda, kada idete u nabavku, povedite i čupavog prijatelja.
Lutke i plišanci: izražavanje osećanja
Malom detetu je mnogo lakše pokazati osećanja nego ih izreći. Mala deca nakon 18 meseci, pa i nakon dve godine teško izražavaju osećanja. Blizu kraja druge godine, pogotovo tokom treće, često im se događaju i napadi besa. U njih upadaju kada su izuzetno frustrirani ili ljuti, a njihov problem se ne rešava jer ne mogu reći što ih tačno muči. Kroz igru pretvaranja sa plišancem ili lutkom deca se poveravaju i iskazuju svoje emocije. Jer za lutku uvek znaju kako će reagovati.
Za roditelje: ako vaše dete često ima napade besa pokušajte kroz igru sa omiljenim plišancem rešiti problem. Na primer, ako dete jako plače i baca se na pod kada ga ostavljate u vrtiću, pokušajte sa lutkom ponoviti spornu situaciju. I kada glumite kako lutka plače kada ulazi u vrtić pitajte dete šta misli o tome, zašto je tužna. Kroz igru sa lutkom možete saznati puno toga što se događa u vrtiću: svađa li se neko ili šta se (ne) jede za ručak.
Lutke i plišanci: razvoj govora
Većina dece progovori nakon što prođe 18 meseci. Malo po malo pokušavaju složiti neku rečenicu. Ali sa oko dve godine počinje intenzivno brbljanje i pamćenje novih reči. U razgovoru sa plišancem ili lutkom sve te reči pokušavaju i izgovoriti.
Za roditelje: slušajte šta dete priča i proširujte vokabular. Na primer, ako dete hrani svoju lutkicu i kaže “Beba luca” možete pitati “Šta beba jede, keks ili bananu?” ili “Beba jede, a da li je žedna?”
Lutke i plišanci: izgradnja samopouzdanja
Uz lutke deca grade samopouzdanje. Prema lutkama se mališani često ponašaju kao mama i tata. Deca u jaslenom uzrastu su nova u svetu i on im je često strašan. Ono što im je poznato, što rade svaki dan - to je dobro i sigurno, a roditelji su uvek prisutni, uvek su tu i puni su ljubavi i pažnje. Baš zato možete često zateći dete kako se prema svojoj bebi lutkici ili plišancu ponaša kao mama ili tata.
Lutke i plišanci: za devojčice i za dečake
Dete je dete. I bez obzira na to imate li dečaka ili devojčicu, oni imaju iste potrebe i razvijaju se na isti način. I dečacima trebaju lutkice i omiljeni plišanci sa kojima će razgovarati i poveravati im se, voditi ih na spavanje i prati im zube. Takvu utehu ne mogu dobiti u lopti, bageru ili autiću.
